Spustile su se zavese na prvenstvo Evrope, čiji je domaćin bio Beograd od 6. do 11. marta. Tim povodom, predsednik RSS, Željko Trajković, potpredsednik, Rajko Baltić i selektor grčko-rismog stila, Milorad Dokmanac, sumirali su utiske.
- Moja generalna ocena, kao i ocena mojih saradnika je da smo vrlo uspešno okončali prvenstvo Evrope. Pre početka šampionata Evope postavili smo tri cilja. Ispunili smo sva tri. Prvi je bio da dostojno prezentujemo Srbiju, Beograd i naš sport. Po komentarima koje osluškujem, uspeli smo u tome. Drugi je bio da se rvanje vrlo kvalitetno promoviše i približi se javnosti i da kroz medije vratimo ovaj borilački sport u narod. Treći, možda i najvažniji, bilo je osvajanje jedne medalje. Kontinuitet osvajanja medalja sa Evropskih prvenstava je nastavljen. Čestitam Davoru Štefaneku i saradnicima. Zaokružili smo sva tri cilja. Kada se pojavila šansa i za drugom medaljom, nama su apetiti porasli, ali nažalost, nismo imali sreće. I njegovo peto mesto je za mene uspeh - kaže Željko Trajković.
Pohvale za organizaciju stižu sa svih strana-
- Drago mi je, kao tehničkom organizatoru, što su sve ocene pozitivne. Posebno one koje dolaze od velikih organizatora kao što su Rusija, Mađarska, Nemačke... Kada je sportski rezultat u pitanju, svi žele da budu najbolji, ali mesta ima samo za jednog. Mi smo isto želeli. Znali smo da možemo od jedne, do dve medalje u grčko-rimskom stilu. Svaka medalja, u ovakvoj konkurenciji je zlatna. Videli ste koliko je olimpijskih šampiona ostalo bez zlata, koliko favorita je ostalo bez medalja. Medijska slika, koja je bitna za naš projekat „sto plus jedan“, afirmaciju rvanja, koja je obišla preko 40 škola je veliki doprinos rvanju. Najveći šok doživeli smo sa Maksimovića. Ovo je drugi put da se nekom našem borcu desi ovakav poraz. Desilo se već Ivici Frgiću, čini mi se da ga je 13 sekundi na Olimpijskim igrama delilo od pobede. Žalimo što se u Beogradskoj areni nije intonirala himna „Bože prvade“. Ali, idemo dalje. To je sport – poručio je Baltić.
Prvi čovek struke, Milorad Dokmanac, takođe ne može da zaboravi ono što se desilo sa Maksimovićem.
- Prespavali smo noć, ali treba mi još dve-tri da odspavam da slegnem utiske. To je, zaista, bio šok i mnogo nas je poremetio. Kada smo osvojili medalju, bili smo rasterećeni, mislili smo i ako ne bude druga to je to. Međutim, kada se došlo na korak, želeli smo i drugo odličje. Čestitke Davoru za četiri pobede i šteta zbog onog jednog poraza, koji ga je odveo od sna, da postane evropski šampion. Takođe, video sam jednu novu dimenzija Davora Štefaneka koja mi daje nadu da možda možemo da očekujemo od njega, ne da ode treći put na OI, već da tamo nešto i uradi. Malo je sistem takmičenja ubitačan. Videli ste Maksimović je imao u 15 minuta dve važne borbe. Predložićemo da se neke stvari promene, jer onda kada treba najviše da se pokažu, u polufinalu i finalu, momci su umorni. Koliko je lak žreb, pokazuje podatak da je iz njeihovog dela žreba postali prvaci. Slede olimpijski turniri - rekao je Dokmanac.

Iako je bilo realno da se Aleksandar Maksimović (66) popne na pobedničko postolje, to se nije desilo. Reprezentativac Srbije u rvanju grčko-rimskim stilom izgubio je borbu za bronzu.
Odlično je startovao Maksimović. U prvom kolu je bio bolji od Austrijanca Benedikta Pufera. U osmini finala ga je čekao Grk, Kristos Apostolov, koji je u prethodnom kolu bio slobodan. To, međutim, nije pomoglo Grku. Maksimović je preko njega otišao u četvrtfinale. Vrlo brzo i Izraelac Juri Večšev poslat je kući... Čekalo se polufinale. U njemu je maksimović nesrećno poražen. Samo nekoliko sekundi delilo ga je od velikog finala. Imao je Sale prednost, ali je Nemca, Stablera, očajnični potez odveo u borbu za zlato, koje je kasnije osvojio. As Partizana, očigledno, nije uspeo da se oporavi od polufinalnog šoka pa u borbi za bronzu, protiv objektivno slabijeg Šveđanina, Guntera, nije uspeo da slavi. Posle tri runde, na najniži stepenik pobedničkog postolja popeo se Šveđanin...
- Cilj je bio da osvojimo bar jednu medalju. Međutim, mogle su da budu dve. Imali smo veliki peh. Maksimović je u polufinalu izgubio od Nemca, sada novog šampiona Evrope. Bila je to teška i neizvesna borba u kojoj su odlučivale nijanse. U sportu je izražena surovost. To se pokazalo i u ovoj Maksinoj borbi. Nismo imali baš nimalo sreće. Nije lako izaći iz podruma, podići se sto metara. Nismo uspeli u tome, ne Maskimović, već svi mi. Nije neuspeh biti peti u Evropi, ali deset sekundi nas je delilo od finala evropskog prvenstva. Sada se okrećemo kvalifikacijama za Olimpijske igre – poručio je trener nacionalnog tima, Sreten Damjanović.
Ostali srpski takmičari eliminisani su u prvom kolu. Goran Bulatović (74) poražen je od Poljaka Kuliniča, a Petar Balo (84) od Litvanca Adomaitisa.

Osmesi na licima ljudi iz rvačkog sveta u Srbiji. Ima, doduše, pokojeg uzdisaja, zbog neiskorišćene šanse da se osvoji možda i najsjajnije odličje, ali je ipak izvojevana juedna medalja. Bronzana. Doneo nam je Davor Štefanek... - Nadao sam se zlatu, ali Slovak je bio neprikosnoven. Malo sam psihički pao posle toga, ali su Damjanović i Dokmanac bili tu da me podignu. Borba za treće mesto bila je paklena. Kada sam u drugoj rundi video da pada Belorus, skakao sam na njega, ali verujte da ni meni nije bilo lako. Nisam imao snage. Rekao sam treneru da hoću da umrem, odgovorio mi je - umri na strunjači. Imao sam podršku stručnog štaba, imali smo odlične pripreme, iako sam na njihovom početku imao peh, odnosno zbog viška kilograma vraćen sam kući – pričao je sinoć Davor Štefanek.